Суђење бившем хрватском вицепремијеру и министру привреде Дамиру Поланчецу због исплате 500.000 куна (68.775 евра) за стручну студију којом се министарство никад није користило почеће 17. септембра, одлучено је на припремној расправи на Жупанијском суду у Загребу.

Осим Поланчецу, судиће се и вуковарском адвокату Петру Милетићу који је израдио спорну студију "Конвалидација радног стажа и мировина стечених на подручју РХ под управом и мандатом УН-а", а процес води судија Иван Турудић.

Поланчецов адвокат Анте Нобило новинарима је изјаво да су прихваћени сви доказни предлози одбране и тужилаштва.

Како су медији известили, студија је повезана са збрињавањем радника вуковарског комбината обуће "Борово" српске националности који су пристали да им се у радне књижице упише само радни стаж, а да их држава не мора обештетити у исплати радног стажа, за разлику од хрватских радника којима је свака година накадно признатог радног стажа плаћена.

Поланчец неће оспоравати оптужницу, али ће одбацити део у коме стоји да је држави нанео штету тврдећи да је заправо уштедео знатан новчани износ.

За сведока неће бити позван бивши премијер Иво Санадер, јер то Нобило није сматрао за потребно, иако се нагађа да је баш "Санадер наредио Поланчецу да реши тај случај, али да не потроши много пара".

Противправна имовинска корист

Поланчец се терети да је као вицепремијер од јула до октобра 2008. године, у Загребу и Вуковару, у циљу да Милетићу прибави противправну имовинску корист, злоупотребио положај и овлашћења.

Поланчец је на тражење Милетића одговорио да ће Милетић као адвокат израдити стручно-правну студију иако је знао да за израду такве студије није постојала никаква потреба министарства, али ни владе.

Договорено је да ће израду студије, без обзира на њен садржај и опсег, платити министарство са 500.000 куна.

Милетић је израдио студију на свега 19 страница од којих се једна односи на наслов, једна на садржај, а три на уопштен увод, док су четири странице потпуно преписане из стручног рада другог аутора.

Осим због стручне студије, Поланчец је оптужен и због незаконито потрошених 230.000 куна (31.600 евра) за расвету на игралишту Фудбалског клуба "Освит" у његовом родноме месту Ђелековац у близини Копривнице, близу мађарске границе.

Помоћник министра правде БиХ Никола Сладоје потврдио је данас да је то Министарство добило из Хрватске захтев за извршење затворске казне за Бранимира Главаша, који је осуђен у Хрватској.

Сладоје је Бети рекао да је хрватски захтев, који је најпре послат у Министарство правде БиХ, прослеђен Суду БиХ, и да ће се сада поступати по законској процедури.

"Суд БиХ прво треба да призна страну пресуду, а онда је извршава. Треба узети у обзир и да осуђени има право жалбе", рекао је Сладоје и изразио наду да ће овај случај бити брзо окончан. 

Сладоје је објаснио да БиХ и Хрватска једна од друге траже по око 30 осуђеника и сарадњу са суседном земљом је оценио "ефектном".

"Мислим да ће овај процес тећи ефектно, што ће послати поруку да се више неће моћи да се избегне казна, по основу двојног држављанства", поручио је Сладоје.

Изручење Бранимира Главаша тражи Хрватска, земља у којој је осуђен за ратни злочин над Србима.

Главаш има држављанства БиХ и Хрватске, а од хрватских власти се скрива на подручју Херцеговине.

Бранимир Главаш је побегао у БиХ у мају 2009. године, уочи изрицања првостепене пресуде пред Ззупанијским судом у Загребу.

БиХ и Хрватска су у фебруару ове године потписале Споразум о међусобном извршењу судских одлука у казненим стварима.

Тим споразумом се онемогућава особама са двојним држављанством да се скривају у другој земљи у којој нису осуђене.

Агенција за приватизацију објавила је продају зграде предузећа "Југоекспорт" у стечају у Коларачевој улици у Београду по почетној цени од 5,8 милијарди динара.

То је шести покушај продаје зграде у центру Београда која је заштићен као културно добро.

Зграда има шест спратова, с тим што шести спрат није на продају јер је власник тог пословног простора београдско предузеће "Основа пројект".

Укупна површина пословног простора који је понуђен на продају је 5.505 квадрата.

Отварање понуда је заказано за 5. октобар, а заинтересовани купци до тада треба да уплате депозит од 1,2 милијарде динара.

"Југоекспорт" је у стечају од јуна 2001. године због дуговања банкама.

Због давања у закуп пословног простора тог предузећа по ценама нижим од тржишних ухапшено је неколико стечајних управника.

Највећи део имовине "Југоекспорта" продат је на лицитацији у новембру 2007. године, за 1,4 милијарде динара.

Најскупље је продата зграда у Кнез Михаиловој улици у Београду, за 1,2 милијарде динара, а почетна цена је била 271,3 милиона динара.

Ветар слаб, југоисточни и источни. Највиша дневна температура од 22 до 26 степени.

Током интервенције у близини границе са америчком савезном државом Тексас, мексичка војска убила данас 25 чланова једног нарко клана саопштило је мексичко министарство одбране.

У тој акцији војници су ослободили три особе које су отете у месту Суидад Миер, између Монтереја и границе, а три војника су рањена, прецизирало је министарство.

Операција је изведена у кампу за обуку припадника клана, тврде локални медији.

У истом подручју, прошле седмице откривен је масакр 72 илегална емигранта. То убиство починили су припадници клана "Зета" који су отели емигранте, испричао је један од од двојице преживелих, 18-годишњи држављанин Еквадора.

Исти клан је оптужен и за неколико бомбашких напада у региону, нестанак два полицајца и убиство једног градоначелника.

У клану "Зета" су некадашњи елитни војници и он се у региону сукобљава за премоћ у кријумчарењу дроге са картелом названим "Голф".

"Рат између група које се баве организованим криминалом, њихова борба за територију, тржиште и руте путева, сваки пут је све окрутнији", рекао је јуче мексички председник Фелипе Калдерон представљајући биланс рада владе.

"Тројица међу највећим вођама" нарко картела ухапшена су у последњих годину дана, рекао је Калдерон у говору који је директно преносила радио-телевизија.

Биланс обрачуна тих нарко картела, као и њихових сукоба са снагама безбедности, од децембра 2006. када је Калдерон дошао на власт, достигао је 28.000 мртвих.

Калдерон је за борбу против кријумчара дроге одредио 50.000 војника и полицајаца.

Индонежански вулкан Синабунг, на северу индонежанског острва Суматре поново је избацио вулкански пепео у висину од три километра, због чега је локално становништво морало да напусти подручја у близини вулкана.

Потрес од ерупције, најснажнији до сада, осетио се у пречнику од осам километара, преносе агенције.

Прошле недеље вулкан је прорадио први пут у последњих 400 година. Тада је 30.000 било приморано да напусти своје домове и уточиште пронађе у привременим склоништима.

Многи од њих су се вратили кући након што је вулкан престао да избацује пепео, али сада су поново у опасности.

Главни индонежански вулканолог Суроно изјавио је још после прве ерупције да је проблем у томе што стручњаци не знају шта је покренуло ерупцију, нити колико ће она трајати.

Иако је ваздух веома густ, међународни аеродром на острву није затворен за авионе.

Индонезија је, због положаја, подложна сеизмичкој активности јер се налази у Ватреном прстену и на својој територији има 129 активних вулкана.

У аустријској престоници, српски министар унутрашњих послова Ивица Дачић потписао је споразум о оснивању Међународне антикорупционе академије.

"Ово још један начин на који се показује чврста решеност Србије да оствари један од приоритета наше државне политике, а то је борба против криминала и корупције", рекао је Дачић.

Министар Дачић каже да Академија може имати позитивне ефекте за ефикасну борбу против корупције, како на међународном нивоу, тако и појединачно за сваку земљу која је чланица ове иницијативе.

"На овај начин, усвајањем различитих стратегија, планова, обука кадрова, која ће бити реализована у наредним годинама, уједначиће се стандарди који постоје у различитим земљама и самим тим ће борба против корупције добити један универзални карактер", сматра српски министар.

Академија представља једну од највећих иницијатива Уједињених нација у борби против криминала и корупције.

Споразум о оснивању Академије потписало је још 35 земаља из целог света.

Лекари у Србији на посао чекају у просеку годину и по дана, подаци су Националне службе за запошљавање. Све већи број лекара, који су незадовољни примањима, покушавају да нађу боље услове у Словенији, Немачкој, Великој Британији, Норвешкој.

Иако је медицински факултет завршила у року, више од годину дана Бојана Симовић-Марковић није могла да нађе посао. Одлучила је да напусти Србију.

"Моји мотиви су били једноставно нека даља едукација и могућност да добијем одмах посао, јер сам свесна ситуације у нашој земљи да ће тешко бити за било какво запошљавање", рекла је Бојана.

Сличне проблеме имају и други доктори у Србији, што потврђује и податак Националне службе за запошљавање да у овом тренутку на посао чека 1.820 лекара, међу којима је 80 лекара специјалиста.

"Половина од тог броја су заправо људи млађи од 30 година и оно што је важно је да је тај број релативно стабилан из године у годину. Дакле нешто преко 1.800 лекара је заправо у овом тренутку на евиденцији Националне службе као незапослено," тврди Директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић.

С обзиром на број лекара који је отишао из Србије, стиче се утисак да све више стварамо докторе за Норвешку, Шведску, Немачку, Кувајт.

Др Ивана Мишић из министарство здравља сматра да ће се ускоро створити услови како би наши најбољи стручњаци имали разлога да остану у Србији.

"Министарство здравља очекује да ће се створити правни услови да они који су нам најпотребнији имају разлога да остану у Србији, кардиохирурзи, радиолози, анестезиолози, медицинске сестре, све су то лекaри које ми желимо да задржимо тако што ћемо им створити легалне услове да зарађују више него што је то било. На тим пословима се тренутно ради и очекујемо да ће се створи ти услови за тако нешто, рекла је Мишић.

Процењује се да је из Србије отишло око 14.000 лекара. Ове године само на београдски Медицински факултет уписано је 500 студената.

Швајцарској је са Косова изручен Дед Гецај, оптужени за девет кривичних дела у тој држави укључујући и убиство једног професора.

Одлуку о испоручењу Гецаја донео је Окружни суд у Пећи, а екстрадицију је јуче спровело Министарство правде Косова.

Гецај је ухапшен у мају ове године у селу Јанош, код Ђаковице.

Швајцарске власти га оптужују и за убиство учитеља његове ћерке Пола Шпирига, у Сент Галену, у јануару 1999. године.

Гецају се стављају на терет и вишеструке телесне повреде, вишеструко силовање, стални напади и подстрекивање на насиље.  

Оптужбе га терете и за претње надређенима и официрима, насилно припремање на убиство са предумишљајем и пљачку.

Уставни суд Косова је у ранијим одлукама одлучио да нема правног основа за изручење Гецаја, јер су у то време на Косову на снази били закони Србије.